Međunarodna 34. Književna kolonija Sićevo, održana od 16. do 21. septembra 2025. godine, još jednom je potvrdila da sa pravom nosi epitet jedne od najznačajnijih kulturnih manifestacija u ovom delu Evrope. Umesto puke razmene reči, program je i ovoga puta pokazao visok stepen usklađenosti teme, učesnika i književno-istorijskih povoda.

---

Svečano otvaranje obeležila je dodela prestižne „Ramonde serbike” pesnikinji, dramskoj spisateljici i profesorki Mileni Marković, dok su priznanja „Sićevačke vizije” i „Mikina čaša” pripala Goranu Stankoviću i Miloradu Durutoviću. Izbor laureata potvrdio je da Kolonija prati centralne tokove srpske književnosti, ali ne zaboravlja ni snagu lokalnih i regionalnih sredina.

Ovogodišnja tema „Svaka književnost je međuratna” pokazala se kao izuzetno plodna za razgovor o savremenim društvenim krizama i ulozi umetnosti u njima. Razgovor u Niškom kulturnom centru nije ostao na teorijskim razmatranjima, već je otvorio prostor za poetičke i kritičke stavove, naglašavajući da upravo nestabilna vremena iznedre trajne književne vrednosti.

Obeležavanja jubileja Stevana Sremca i Stanislava Vinavera bila su još jedan snažan oslonac ovogodišnjeg programa. Profesori Goran Maksimović i Gojko Tešić svojim izlaganjima uokvirili su dve godišnjice kao važne podsetnike na raznovrsnost srpske književne tradicije – od realizma i anegdotskog stila Sremca do avangardnog jezičkog eksperimenta Vinavera.

Serija književnih autoportreta omogućila je publici da upozna stvaralaštvo učesnika Dragane V. Todoreskov, Milorada Durutovića, Dragoslava Dedovića, Amara Ličine, Jadranke Milenković, Emsure Hamzić, Đorđo Sladoja, Damira Jocića, Srđana Ristića, Ljiljane Marković i Miloša Petkovića. Od ispovednih tonova do kritički angažovanih iskaza, ovi susreti pokazali su širinu savremene srpske poezije i proze.

Posebno je obeležen i program „Pamćenje grada”, posvećen nedavno preminulim niškim intelektualcima – Dimitriju Milenkoviću i Nedeljku Bogdanoviću.

Završni susreti u Miljkovcu i Vidrištu zaokružili su Koloniju u duhu njenog osnivača dr Mike Ignjatovića – kao prostor gde se lokalno i međunarodno, književnost i ambijent, teorija i praksa susreću u prirodnom jedinstvu. Muzički deo zatvaranja, „Tamburaški bal” Ljubomira Živkova, aktuelnog laureata nagrade „Stevan Sremac”, pokazao se kao više od svečanog dodatka, kao duboko promišljeno povezivanje književne i muzičke tradicije u ambijentu Sićeva.

Kolonija je i ovoga puta potvrdila da nije tek kalendar događaja, već izvorište ideja i podsećanje da kulturni život dobija punoću tek kad se suoči sa izazovima vremena i potragom za novim vizijama.

Tokom svečanog otvaranja međunarodne 34. Književne kolonije Sićevo, u utorak 16. septembra 2025. godine u zadužbini Nadežde Petrović u Sićevu, pred mnogobrojnim ljubiteljima književnosti, uručena je nagrada „Ramonda serbika” književnici Mileni Marković za višegodišnje stvaralaštvo koje je ostavilo poseban pečat u istoriji savremene srpske književnosti.

Povelju nagrade uručio je Dobrivoje Ljujić, član Gradskog veća Niša, a u ime organizatora, Niškog kulturnog centra, direktor Srđan Savić predao je nagrađenoj pesnikinji sabrana dela Branka Miljkovića – kapitalno izdanje niške gradske ustanove kulture.

U ime žirija, koji su još činili Pero Zubac, prošlogodišnji laureat i književnik Zvonko Karanović, obrazloženje je pročitala članica žirija dr Jelena S. Mladenović. Njeno izlaganje prenosimo u celosti.

---

Nagrada „Ramonda serbika” MILENI MARKOVIĆ

Dodeliti nagradu „Ramonda serbika” za celokupno književno delo i doprinos nekog autora ili autorke srpskoj književnosti i kulturi, ne da nije nimalo lak zadatak nego nije zadatak uopšte. To je dužnost, obavezujuće pravo književnika, pisca, kritičara i profesora koji se nađu u žiriju da se prema književnosti odnose s velikom odgovornošću, jer pisanje nije tek laka igra duha, razonoda i razbibriga, već delatnost veća od umetnosti koja zadužuje kako one koje pišu, tako i one koji čitaju.

Ovogodišnji žiri, koji je radio u sastavu Zvonko Karanović, Pero Zubac i Jelena Mladenović, doneo je jednoglasnu odluku da je ove godine uruči Mileni Marković, pesnikinji, dramskoj spisateljici, scenaristkinji, redovnoj profesorki Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu i dopisnoj članici Srpske akademije nauka i umetnosti.

Moja je velika profesionalna čast, a lično zadovoljstvo neizmerno što ću to učiniti večeras u ime pomenutog žiriji, jer je uz Milenu Marković stasavala i generacija studenata književnosti kojoj pripadam. Tada izvan univerzitetskih programa, izvan kanon, njena je poezija zajedno sa dramskim tekstovima predstavljala obavezni čitalački izbor onih koji su u književnosti tražili iskustvo bliskog i poznatog života, osećajnost daleko perceptibliniju od one servirane u književnosti koju su proučavali.

Bilo da je u svojim delima jasno hronotopski stuirana u okvirima poslednje decenije 20. i početka 21. veka na ovim prostorima, bilo da se od njega udaljavala tražeći ono univerzalnije od generacijskog iskustva, koliko god se bavila društvenim problemima i pojavama, njena je književnost uvek bila odgovor pojedinca u formi ličnog, mihizovska mala priča u velikoj. Autentičnost utiska duboke proživljenosti iskustva koje prenosi često je dodatno bivla zagarantovana autofikcijskim referencama, koje pažnji njenih čitalaca teško mogu promaći.

Dramaturški izbori Milene Marković podrazumevaju jednu vrstu sirovog realizma, te nisu retka nasilja, objektifikacije ljudi, diskriminacije i drugi problemi u androcentričnom društvu patrijarhalnih postulata, gde jednako stradaju svi. U dosada objavljenim dramama – Paviljoni, Šine, Brod za lutke, Nahod Simeon, Šuma blista, Žica, Zmajeubice, Deca radosti, Pet života pretužnog Milutina, Livada puna tame, ali i u filmskim scenarijima, autorka iskusno bira probleme koji su dramski potentni ne bi li ih potom estetski funkcionalizovala. Oni su okrenuti preispitivanju sveta i vrednosti koje se često ne dovode u pitanje, te zato i  traumatizuju. Ali nema ovde devastiruajućeg nihilizma, već bismo pre rekli da čitamo jednu bizarnu pohvalu životu uprkos svim njegovim tamama.

Eklektičnost postteatra i postdramske poetike kojem pripadaju njeni dramski tekstovi ogleda se i u značajnoj ulozi poezije u njenim dramama. To ukrštanje pesničkog i dramskog koje ćemo lako prepoznati u upotrebi songova kao posebnog prostora slobode za junake gde se spuštamo u njihovo najintimnije biće, ogleda se i u depatetizovanoj emocionalnosti bliskoj i njenoj poeziji u svim dosada objavljenim zbirkama: Pas koji je pojo sunce (2001), Istina ima teranje (2003), Crna kašika (2007), Ptičje oko na tarabi (2009), Pre nego što sve krene da se vrti (2011) do Pesama za žive i mrtve (2014).

---

I u poetskim i u dramskim tekstovima, ona bira detalje koje vešto prevodi iz nepoetičnog u poetično područje, razvijajući dalje tematiku vezanu za socijalne nesigurnosti i devijatnosti našeg vremena. Ona problematizuje i sam pojam normalnosti za kojom se više i ne teži jer je raskrinkan njen utopijski karakter zbog kojeg je i postala stalni izvor lične nesreće pojedinca. Oslobađanje u poetskim tekstovima, gde upotreba humora često jeste sredstvo za depatetizaciju, ostvaruje se, naravno, i kroz jezik.

Marković svoj stilski izraz gradi tako što koristi potencijal razgovornog, komunikacijski otvorenog jezičkog koda, sirov i grub a tako intiman govor, kojim uspeva da probije granicu nedodirljivosti poezije i spušta je sa metafizičkih vrhova na mesta na kojima živi život u svim svojim materijalnim oblicima i iskustvenim pojavnostima. Zato u ovom jeziku ima mesta i za psovke koje dobijaju poetsku funkciju jer sublimiraju agresivnost društva i vremena, dok sa druge strane predstavljaju neku vrstu oslobađanja od njega.

One jesu njegov izraz ali i svojevrsna zaštita, te se tako lako ulazi ne samo u detabuizaciju određenih tema (poput smrti), već se i jasno izražava bunt protiv lažnih vrednosti savremenog društva – protiv licemerja, malograđanštine, diskriminacija, društvenih nekorektnosti i neprimerenih konvencija, intelektualnih nadmenosti ali i svake vrste klišea. Otuda ironija i autorinija pomažu da se ponekad i grotesknom slikom razračuna sa tim svetom, dok pesme istovremeno mogu spajati i tužbaličke i humorne kvalitete. I u dramama i u poeziji, Marković pronalazi problemska mesta koja u sebi sadrže antagonizam i onda im pristupa zanemarujući sva ograničenja, uključujući i žanrovska.

Kao i svaka vredna umetnost, i ova ukazuje samo na uslovnost žanrovskog determinizma koji još možda pomalo znači jedino profesorima i studentima književnosti. Ne samo područje književnosti, već područje umetnosti, za autorku je nedeljivo i neparcelisano. Zato smo verovali Mileni Marković u njenoj poeziji i u njenim dramama, pa smo u jednom kasnijem trenutku zato poverovali i u njen u roman u stihu (poetski roman ili poemu). Deca su nas lomila jer nismo znali kako da ih odredimo, a ona su kao i svaka deca, nemoguća i prelepa u svom opiranju, poricala naš formalistički duh i govorila nam da su ona sloboda – u jeziku, formi, emociji.

I ova, kao i sve njene knjige uostalom, govore o identiteskoj nedovršenosti i mnogostrukosti, o promenama uloga (porodičnih, društvenih, rodnih ili bilo kojih drugih), njihovim simultanostima i susretima sa drugima. Njeni junaci uvek su dovoljno mali i uvek dovoljno veliki, mada su svi samo od nedovoljnosti izgrađeni i traumama obeleženi; često etiketirani, a ne pripadaju ni drugima ni sebi, dok pokušavaju da komuniciraju sa nečim davnašnjim, predačkim, arhetipskim i transgeneracijskim u njima samima. Zato smo i svi mi, ako bolje pogledamo, Milenina deca, koja večno odrastaju, prizivaju pretke u sebi, u nemogućnosti da dosegnu ono potpuno identifikacijsko jedinstvo za koje smo samo nekad negde čuli da postoji, ali ova književnost nas je od njega oslobodila, integrišući naše nesavršenosti i nedovršenosti.

Zanemarujući sve žanrovske oblike i njihova ograničenja, Milena Marković je jedinstvenim prožimanjem lirskog i dramskog izraza stvorila bogat književni opus koji do svojih čitalaca ne dolazi samo posredstvom teksta, već i preko pozorišne scene. Nestandardnim intelektualnim angažmanom kao i emocionalno-empatijskim odgovorom, autorka se bavi kontroverznim i tabu temama, preispituje društvene norme i pruža susret sa najdubljom intimom pojedinca u savremenom svetu postavljajući mu bezvremenska pitanja. U ime žirija, i u svoje lično ime, uvažena i draga Milena, ja Vam od sveg srca čestitam.

---

PROČITAJ JOŠ

Međunarodna Književna kolonija Sićevo po 34. put okuplja pisce iz različitih sredina, pružajući im mogućnost razmene ideja, stvaralačkog rada i razgovora o aktuelnim temama savremene književnosti.

Kolonija predstavlja jedinstven prostor gde se susreću tradicija i savremena književna iskustva, a učesnici imaju priliku da se povežu i inspirišu jedni druge. Sićevo i okolina Niša, svojim prirodnim i kulturnim ambijentom, pružaju idealan okvir za stvaranje i intelektualnu komunikaciju tokom šest dana trajanja kolonije.

Pisci će učestvovati u razgovorima, posetiti škole i lokalne znamenitosti, kao i javne programe namenjene široj publici, kako je zapisao idejni tvorac manifestacije dr Mika Ignjatović, nekadašnji predsednik niških pisaca.

---

Ova Kolonija već decenijama promoviše kulturnu saradnju, podršku novih književnih glasova i umetničku kreativnost. Svečanost povodom otvaranja zakazana je za utorak, 16. septembar, u 19 časova, a besplatan prevoz za publiku iz Niša polazi u 18 časova sa parkinga ispred Doma vojske Srbije.

Učesnici Kolonije:

Milena Marković (Beograd), Dragana V. Todoreskov (Novi Sad), Milorad Durutović (Nikšić, Crna Gora), Dragoslav Dedović (Beograd), Amar Ličina (Novi Pazar), Jadranka Milenković (Niš), Emsura Hamzić (Novi Sad), Đorđo Sladoje (Novi Sad), Damir Jocić (Svrljig), Srđan Ristić (Ljubovija), Ljiljana Marković (Niš), Miloš Petković (Niš).

Gosti Kolonije:

Gojko Tešić (Beograd), Goran Maksimović (Niš), Jelena S. Mladenović (Niš), Aleksandar Kostadinović (Niš), Velibor Petković (Niš), Željko Ljubić (Niš), Ljubomir Živkov (Beograd)

Nagrada „Ramonda serbika” za celokupno književno delo i doprinos srpskoj književnosti i kulturi biće uručena Mileni Marković, pesnikinji, dramskoj spisateljici, scenaristkinji, redovnoj profesorki Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu i dopisnoj članici Srpske akademije nauka i umetnosti.

Tema Kolonije: Svaka književnost je međuratna: Odgovor umetnosti na društvene krize – Istorija čovečanstva pokazuje da je svaka književnost međuratna – Razgovor istražuje kako i zašto upravo krize često, paradoksalno, podstiču procvat umetničkog stvaralaštva.

Moderator svih programa: Milena Mišić Filipović, urednica Književnog programa NKC-a

PROGRAM 34. KNJIŽEVNE KOLONIJE SIĆEVO

UTORAK, 16. 9.

SREDA, 17. 9.

ČETVRTAK, 18. 9.

PETAK, 19. 9.

SUBOTA, 20. 9.

NEDELJA, 21. 9.

Književna kretanja: Odlazak učesnika i zatvaranje Književne kolonije.

________

Osnivač i generalni pokrovitelj Kolonije je Grad Niš, organizator je Niški kulturni centar, a suorganizator Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša. Saradnici u realizaciji ove manifestacije su: Narodna biblioteka „Stevan Sremac”, Narodni muzej u Nišu, Galerija savremene likovne umetnosti i Opština Niška Banja.

Međunarodna 34. Književna kolonija Sićevo biće održana od 16. do 21. septembra 2025. godine u živopisnim predelima Sićevačke klisure. I ove godine na otvaranju manifestacije svečano će biti uručena Nagrada „Ramonda serbika” istaknutom književniku ili književnici.

---

Žiri u sastavu: Zvonko Karanović (predsednik), dr Jelena S. Mladenović (član) i Pero Zubac (prošlogodišnji laureat), jednoglasno je doneo odluku da nagrada za celokupno književno delo i doprinos srpskoj književnosti i kulturi ove godine pripadne Mileni Marković, pesnikinji, dramskoj spisateljici, scenaristkinji, redovnoj profesorki Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu i dopisnoj članici Srpske akademije nauka i umetnosti.

U obrazloženju Žiri, između ostalog, navodi: „Zanemarujući sve žanrovske oblike i njihova ograničenja, Milena Marković je jedinstvenim prožimanjem lirskog i dramskog izraza stvorila bogat književni opus koji do publike ne dolazi samo posredstvom teksta, već i preko pozorišne scene. Nestandardnim intelektualnim angažmanom kao i emocionalno-empatijskim odgovorom, autorka se bavi kontroverznim i tabu temama, preispituje društvene norme i pruža susret sa najdubljom intimom pojedinca u savremenom svetu, postavljajući mu bezvremenska pitanja.”

---

Ovogodišnje izdanje posvećeno je jubilejima – 170 godina od rođenja Stevana Sremca i 70 godina od smrti Stanislava Vinavera – i odvija se pod sloganom: „Svaka književnost je međuratna”. Ta krilatica ujedno je i tematsko usmerenje Kolonije: Svaka književnost je međuratna – odgovor umetnosti na društvene krize. Istorija pokazuje da upravo krizna vremena često, paradoksalno, podstiču procvat stvaralaštva. U tom duhu biće održan tematski razgovor, kao i poseban okrugli sto pod naslovom: „Dijalog kulture – Kritika kao podsticaj razvoju”, koji će razmotriti ulogu književne kritike u afirmaciji novih glasova i očuvanju kulturnog pamćenja.

Tokom Kolonije biće organizovana književna predstavljanja, razgovori sa autorima i obilasci znamenitosti Niša i okoline, a kompletna satnica sa spiskom učesnika biće predstavljena medijima u četvrtak, 11. septembra 2025. godine.

Osnivač i generalni pokrovitelj Kolonije je Grad Niš, organizator je Niški kulturni centar, a suorganizator Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša. Saradnici u realizaciji ove manifestacije su: Narodna biblioteka „Stevan Sremac”, Narodni muzej u Nišu, Galerija savremene likovne umetnosti i Opština Niška Banja.

Književna kretanja u nedelju 22. septembra označila su završetak 33. okupljanja pod svodove zadužbine Nadežde Petrović u prostoru Umetničke kolonije u Sićevu. Laureat nagrade Ramonda serbika za 2024. godinu je Pero Zubac, dobitnik priznanja Sićevačke vizije je Dimitrije Milenković, a Mikina čaša pripala je Igoru Trpčeskom.

Pokrenuta je tema Kolonije: Od Branka do Branka – Začarani krug mladalačke lirike i održan Okrugli sto: Krimić u književnosti. Učesnici su posetili nekoliko škola i obnovili manifestaciju Pesnički Miljkovac – Ljubi Stanojeviću u čast, ali i održali tri večeri Književnih autoportreta u Narodnoj biblioteci u Nišu. A biblioteci je gost ovogodišnje kolonije, gospodin Igor Ril, nekadašnji glavni i odgovorni urednik časopisa National geographic na srpskom jeziku, darivao vrednu kolekciju američkih izdanja ovog lista.

Međunarodna 33. Književna kolonija Sićevo je otvorena, u utorak 17. septembra, na svečanosti kojoj je pristustvovao gradonačelnik Niša, gospodin Dragoslav Pavlović, kao i više gradskih zvaničnika Niša i mnogobrojni ljubitelji književnosti.

---

---

Međunarodna 33. Književna kolonija Sićevo je otvorena.

Gradonačelnik Niša, gospodin Dragoslav Pavlović, uručio Peru Zupcu nagradu #RamondaSerbika za višegodišnje stvaralaštvo koje je ostavilo poseban pečat u istoriji savremene srpske književnosti. pic.twitter.com/cOa4SsMwtU

— Književna kolonija Sićevo (@KolonijaSicevo) September 18, 2024

Učesnici međunarodne 33. Književne kolonije Sićevo

TEMA KOLONIJE: Od Branka do Branka – Začarani krug mladalačke lirike

Moderator: dr Aleksandar Kostadinović

Sa stanovišta kulture pamćenja, čak ni u individualnoj ravni mi ne memorišemo svaku pojedinačnu stvar koja nam se ikada dogodila, zbog čega je i kolektivno pamćenje tako uređeno da mapira događaje i ličnosti iz prošlosti, koji su sa stanovišta određenog društva vredni memorisanja, a književni jubileji jedno su od institucionalnih oruđa u te svrhe.

Ove godine navršava se dvesta godina od rođenja Branka Radičevića (1824–1853) i devedeset godina od rođenja Branka Miljkovića (1934-1961), što je dobar povod da iznova posvetimo pažnju književnom opusu dvojice pesnika, njihovom književnoistorijskom značaju i recepciji danas. Iako je reč o slučajnom ukrštaju datuma, uporedno sagledavanje njihovih književnih i životnih sudbina otkriće više analogija nego što bi se u prvi mah očekivalo, pre svega u domenu istorije delovanja.

Pojava, vrednost i uticaj dvojice pesnika imale su karakter „književne eksplozije čiji odjeci u srpskoj kulturi i danas ne prestaju”, kako je to primećeno povodom jednog od njih. Obojica su tvorci prekretničkih knjiga koje su značajno preusmerile potonje tokove srpskog pesništva. I jedan i drugi su inspirativne podsticaje tražili u suvremenom evropskom pesništvu i domaćoj književnoj tradiciji, uspešno ostvarivši kreolizaciju drevnog pesničkog nasleđa i aktuelnih poetskih traženja.

Smrt, koja tako rano opseda stihove obojice, okončaće njihove pesničke karijere pre navršene tridesete godine, što će tumačima uvek i iznova nametati hipotetički narativ o mogućim daljem razvoju njihovog stvaranja i o neostvarenim dometima.

Ubrzo nakon njihovih smrti razvio se svojevrstan „mit o pesniku” i podražavlački kult, koji se ogledao u epigonskom recikliranju markantnih obeležja njihovih poetika, za šta je još Laza Kostić skovao izraz „brankomanija”, sasvim opravdan i primeren u oba slučaja.

Iz svih ovih, ali i brojnih nepomenutih razloga predlažemo neke od okvirnih tema našeg razgovora povodom dvostrukog jubileja: društvena uloga i značaj pesništva nekad i danas, tema smrti u pesništvu Branka Radičevića i Branka Miljkovića, narodno stvaralštvo i savremene poetska praksa, (ne)prevaziđeni usud „mladalaštva” srpske lirike, značenje i razvoj motiva mrtve drage u srpskom pesništvu.

---

OKRUGLI STO: Krimić u književnosti

Moderator: dr Dejan Milutinović

Razgovor se vodio kroz nekoliko tematskih krugova. Vreme izlaganja po krugu bilo je pet do deset minuta. Nakon svakog kruga sledila je diskusija u kojoj se, bez vremenskog ograničenja, polemisalo o pomenutim problemima.

Iz teorijskog i/ili praktičnog iskustva bilo je reči o sledećim temama:

 – O žanru krimija/detektivike (teorija, istorija, praksa)

 – odnos krimija/detektivike prema drugim žanrovima (hororu, fantastici, akcionom, ratnom, vesternu i sl.)

 – Stvarnosti, istorija i fikcija vs krimi/detektivika

 – Krimi/detektivika u doba veštačke inteligencije

 – Zaključne napomene: stvaralački odnos učesnika prema žanru.

---

---

Učesnici Okruglog stola: Vanja Bulić, Branislav Janković, Đorđe Bajić, Anja Mijović, Dušan Cicvara, Zoran Janković, Srđan Savić, Dejan Dabić i dr Dejan Milutinović.

---

PROČITAJ JOŠ

---

Međunarodna 33. Književna kolonija Sićevo održaće se od 17. do 22. septembra 2024. u živopisnim predelima Sićevačke klisure nadomak Niša. Nakon završetka Likovne kolonije, u zadužbinu „Nadežde Petrović” privremeno se useljavaju književnici, nastavljajući dugogodišnju tradiciju okupljanja umetnika u Sićevu. Ovu manifestaciju, pod pokroviteljstvom Grada Niša i Ministarstva kulture, organizuje Niški kulturni centar u saradnji sa Društvom književnika i književnih prevodilaca Niša. Uz podršku Opštine Niška Banja i niških institucija kulture, Kolonija polovinom septembra postaje mesto susreta književnih stvaralaca iz Srbije i celog sveta.

---

---

Tradicionalno, Književna kolonija Sićevo dodeljuje književnu nagradu Ramonda serbika,za višegodišnje stvaralaštvo koje je ostavilo poseban pečat u istoriji savremene srpske književnosti. Odlukom žirija, ovogodišnji Laureat nagrade je Pero Zubac, a u nastavku prenosimo obrazloženje:

---

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA DODELU NAGRADE RAMONDA SERBIKA ZA 2024. GODINU

Žiri Književne kolonije Sićevo, u sastavu: Zoran Živković, prošlogodišnji laureat Nagrade, Danijela Kostadinović, predsednik, Aleksandar Kostadinović, član, na sednici održanoj 5. septembra 2024. godine, doneo je jednoglasnu odluku da nagradu Ramonda serbika za 2024. godinu za celokupno književno delo i doprinos srpskoj književnosti i kulturi dodeli pesniku, proznom i dramskom piscu, scenaristi, novinaru, književnom i likovnom kritičaru,  antologičaru, prevodiocu, javnom i kulturnom radniku, Peri Zupcu.

---

---

Pesnik dečje duše, ljubavi, žene i snovidnih vizija, lucidni istraživač u neprekidnoj potrazi za stanjima duha koja se kristališu u kreativni čin,  već nekoliko decenija jednako je prisutan u književnosti i kulturi jednim posebnim i autentičnim glasom izraženim u raznovidnom i bogatom opusu, sačinjenom od poetskih i proznih ostvarenja, kritike i esejistike, lirskih studija, parodija, velikog broja antologija i scenarija za filmove i televizijske emisije, knjiga za decu, kolumni u dnevnim listovima i novinama, libreta za balet i operu, prevoda i prepeva sa ruskog, nemačkog, mađarskog, turskog, holandskog, slovenačkog i makedonskog na srpski jezik.

Zbog svega navedenog, a imajući u vidu dosadašnji književni, kulturni i javni rad Pere Zupca, žiri sa velikim zadovoljstvom konstatuje da je nagrada Ramonda serbika zasluženo pripala jednom od najvećih imena pisane reči na našim prostorima.

Nagrada Ramonda serbika koja se dodeljuje od 1995. godine biće uručena Peri Zupcu 17. septembra u vreme održavanja Književne kolonije u Sićevu.

U Nišu, 5. septembra 2024. godine

Žiri za dodelu nagrade Ramonda serbika:

Zoran Živković

Danijela Kostadinović

Aleksandar Kostadinović

---

BIOGRAFIJA PERE ZUPCA:

Pero Zubac je rođen 1945. godine u Nevesinju. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao je književnost jugoslovenskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Član je Udruženja novinara Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Udruženja književnika Srbije,  Društva književnika Vojvodine i Internacionalnog udruženja dečjih pisaca i ilustratora sa sedištem u Los Anđelesu. Počasni je član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde se nalazi i njegov legat, redovni je član Međunarodne akademije prirodnih i humanitarnih nauka Kneževa Ščerbatovih u Moskvi (MAGEN), počasni je član Bosanskohercegovačko-američke akademije nauka i umjetnosti (BHAAAS), Slovenske akademije umetnosti u Varni (SAKU) i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU).

Bio je urednik studentskog lista Indeks, glavni i odgovorni urednik časopisa Polja, urednik zagrebačke revije Polet, urednik makedonske izdavačke kuće „Misla”iz Skoplja, urednik nekoliko edicija izdavačke kuće „Srpska knjiga M” iz Rume, urednik časopisa Detinjstvo, Vitez, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa Radio televizije Srbije, urednik programa programa za decu i mlade i koordinator Programa za decu Radio televizije Srbije, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika Zabavno-rekreativnog i sportskog programa Radio televizije Srbije, saradnik brojnih revija, časopisa i listova. Kao novinar pisao je kolumne za Borbu, Pobjedu, Nedjelju, Polet, Unu, Dnevnik, Oko, Subotičke novine.

---

Svoj umetnički put započeo je pesmom Tuga kao sedamnaestogodišnji širokobreški gimnazijalac, objavljenoj u studentskom sarajevskom listu Naši dani, da bi se već 1965. godine, poemom Mostarske kiše, publikovanoj u zagrebačkom Telegramu,  upisao u red najboljih liričara srpske ljubavne poezije.  Od prvih pesničkih radova i prve knjige Nevermore iz 1967. godine, štampanoj u prestižnom izdanju „Prva knjiga” Matice srpske, do danas njegova bibliografija beleži više od 120 naslova. 

U svet književnosti za decu stupio je 1973. godine knjigom Hoću neću. Više od dvadeset zbirki poezije i proze za decu obezbedili su mu status školskog pisca. Zastupljen je u lektiri i čitankama u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Pored toga, bio je osam godina mentor darovitoj deci u Centru za talente Republike Srbije.

Na njegove stihove komponovano je više kantata, solo pesama, oratorijuma, a sam je napisao libreto za balet Banović Strahinja Stevana Divjakovića i libreto za operu Lenka Dunđerska Miroslava Štatkića.

---

Zajedno sa Goranom Babićem, Lukom Paljetkom i Vladimirom Nikolićem napisao je dramu Mudbol, koja je izvedena 1968. godine, sa Draganom Jerkovićem pozorišni komad Vratio se Nikoleta, koji je izveden 2000. godine u Beogradu. Autor je i TV drame Izbacivač, emitovane 1979. godine.

Bio je prvi direktor umetničke manifestacije Brankovo kolo (1972), urednik popularnih serijala za decu Muzički tobogan i Fazoni i fore, kao i urednik popularne serije klasične muzike Harmonija sfera.

Autor je scenarija za osam dokumentarnih filmova i scenarija za dokumentarni film o Jovanu Jovanoviću Zmaju, rodonačelniku srpske književnosti za decu.

Dobitnik je svih značajnih srpskih i jugoslovenskih nagrada.

---