ЗАВРШЕНА 34. КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО – ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И НОВИХ ВИЗИЈА

Међународна 34. Књижевна колонија Сићево, одржана од 16. до 21. септембра 2025. године, још једном је потврдила да са правом носи епитет једне од најзначајнијих културних манифестација у овом делу Европе. Уместо пуке размене речи, програм је и овога пута показао висок степен усклађености теме, учесника и књижевно-историјских повода.


Свечано отварање обележила је додела престижне „Рамонде сербике” песникињи, драмској списатељици и професорки Милени Марковић, док су признања „Сићевачке визије” и „Микина чаша” припала Горану Станковићу и Милораду Дурутовићу. Избор лауреата потврдио је да Колонија прати централне токове српске књижевности, али не заборавља ни снагу локалних и регионалних средина.

Овогодишња тема „Свака књижевност је међуратна” показала се као изузетно плодна за разговор о савременим друштвеним кризама и улози уметности у њима. Разговор у Нишком културном центру није остао на теоријским разматрањима, већ је отворио простор за поетичке и критичке ставове, наглашавајући да управо нестабилна времена изнедре трајне књижевне вредности.

Обележавања јубилеја Стевана Сремца и Станислава Винавера била су још један снажан ослонац овогодишњег програма. Професори Горан Максимовић и Гојко Тешић својим излагањима уоквирили су две годишњице као важне подсетнике на разноврсност српске књижевне традиције – од реализма и анегдотског стила Сремца до авангардног језичког експеримента Винавера.

Серија књижевних аутопортрета омогућила је публици да упозна стваралаштво учесника Драгане В. Тодоресков, Милорада Дурутовића, Драгослава Дедовића, Амара Личине, Јадранке Миленковић, Емсуре Хамзић, Ђорђо Сладоја, Дамира Јоцића, Срђана Ристића, Љиљане Марковић и Милоша Петковића. Од исповедних тонова до критички ангажованих исказа, ови сусрети показали су ширину савремене српске поезије и прозе.

Посебно је обележен и програм „Памћење града”, посвећен недавно преминулим нишким интелектуалцима – Димитрију Миленковићу и Недељку Богдановићу.

Завршни сусрети у Миљковцу и Видришту заокружили су Колонију у духу њеног оснивача др Мике Игњатовића – као простор где се локално и међународно, књижевност и амбијент, теорија и пракса сусрећу у природном јединству. Музички део затварања, „Тамбурашки бал” Љубомира Живкова, актуелног лауреата награде „Стеван Сремац”, показао се као више од свечаног додатка, као дубоко промишљено повезивање књижевне и музичке традиције у амбијенту Сићева.

Колонија је и овога пута потврдила да није тек календар догађаја, већ извориште идеја и подсећање да културни живот добија пуноћу тек кад се суочи са изазовима времена и потрагом за новим визијама.

Програм и учесници међународне 34. Књижевне колоније Сићево

Међународна Књижевна колонија Сићево по 34. пут окупља писце из различитих средина, пружајући им могућност размене идеја, стваралачког рада и разговора о актуелним темама савремене књижевности.

Колонија представља јединствен простор где се сусрећу традиција и савремена књижевна искуства, а учесници имају прилику да се повежу и инспиришу једни друге. Сићево и околина Ниша, својим природним и културним амбијентом, пружају идеалан оквир за стварање и интелектуалну комуникацију током шест дана трајања колоније.

Писци ће учествовати у разговорима, посетити школе и локалне знаменитости, као и јавне програме намењене широј публици, како је записао идејни творац манифестације др Мика Игњатовић, некадашњи председник нишких писаца.


Међународна 34. Књижевна колонија Сићево – Ликовно решење: Миљан Недељковић

Ова Колонија већ деценијама промовише културну сарадњу, подршку нових књижевних гласова и уметничку креативност. Свечаност поводом отварања заказана је за уторак, 16. септембар, у 19 часова, а бесплатан превоз за публику из Ниша полази у 18 часова са паркинга испред Дома војске Србије.

Учесници Колоније:

Милена Марковић (Београд), Драгана В. Тодоресков (Нови Сад), Милорад Дурутовић (Никшић, Црна Гора), Драгослав Дедовић (Београд), Амар Личина (Нови Пазар), Јадранка Миленковић (Ниш), Емсура Хамзић (Нови Сад), Ђорђо Сладоје (Нови Сад), Дамир Јоцић (Сврљиг), Срђан Ристић (Љубовија), Љиљана Марковић (Ниш), Милош Петковић (Ниш).

Гости Колоније:

Гојко Тешић (Београд), Горан Максимовић (Ниш), Јелена С. Младеновић (Ниш), Александар Костадиновић (Ниш), Велибор Петковић (Ниш), Жељко Љубић (Ниш), Љубомир Живков (Београд)

Награда „Рамонда сербика” за целокупно књижевно дело и допринос српској књижевности и култури биће уручена Милени Марковић, песникињи, драмској списатељици, сценаристкињи, редовној професорки Факултета драмских уметности Универзитета у Београду и дописној чланици Српске академије наука и уметности.

Тема Колоније: Свака књижевност је међуратна: Одговор уметности на друштвене кризе – Историја човечанства показује да је свака књижевност међуратна – Разговор истражује како и зашто управо кризе често, парадоксално, подстичу процват уметничког стваралаштва.

Модератор свих програма: Милена Мишић Филиповић, уредница Књижевног програма НКЦ-а

ПРОГРАМ 34. КЊИЖЕВНЕ КОЛОНИЈЕ СИЋЕВО

УТОРАК, 16. 9.

19.00   Свечано отварање међународне 34. Књижевне колоније Сићево.

Свечано уручење признања „Сићевачке визије”

Свечано уручење Награде „Рамонда сербика”

СРЕДА, 17. 9.

Књижевни сусрети: Обилазак Сићева и посета ђака

17.30   Књижевни завичај Стевана Сремца, проф. др Горан Максимовић – Програм обележавања 170 година од рођења Стевана Сремца. Велика сала НКЦ-а.

19.00   Да ли Винавер живи и данас, проф. др Гојко Тешић – Програм обележавања 70 година од смрти Станислава Винавера. Велика сала НКЦ-а.

20.30   Књижевни аутопортрет у Великој сали НКЦ-а: Драгослав Дедовић, Емсура Хамзић, Јадранка Миленковић.

ЧЕТВРТАК, 18. 9.

Књижевни сусрет: Обилазак знаменитости Ниша и посета нишким гимназијама.

17.00   Тема Колоније – Мала сала НКЦ-а: Свака књижевност је међуратна: Одговор уметности на друштвене кризе – Историја човечанства показује да је свака књижевност међуратна. Разговор истражује како и зашто управо кризе често парадоксално подстичу процват уметничког стваралаштва.

19.00   Књижевни аутопортрет – Народна  библиотека „Стеван Сремац”: Драгана В. Тодоресков, Дамир Јоцић, Амар Личина, Срђан Ристић.

ПЕТАК, 19. 9.

12.00   Округли сто – Уметничка колонија у Сићеву: Дијалог културе – Критика као подстицај развоју. Улога критике у афирмацији нових гласова и очувању културног памћења – Програм обележавања 70 година од смрти Станислава Винавера.

18.00   Памћење града – два света, једно сећање – Народна библиотека „Стеван Сремац”: Димитрије Миленковић и Недељко Богдановић. Говоре др Јелена С. Младеновић и др Александар Костадиновић.

19.00   Књижевни аутопортрет – Народна библиотека „Стеван Сремац”: Ђорђо Сладоје, Милорад Дурутовић, Љиљана Марковић, Милош Петковић.

СУБОТА, 20. 9.

Књижевни сусрети: Песнички Миљковац и Видриште.

19.00   Тамбурашки бал: Концерт Љубомира Живкова – Програм обележавања 170 година од рођења Стевана Сремца. Двориште Уметничке колоније у Сићеву.

НЕДЕЉА, 21. 9.

Књижевна кретања: Одлазак учесника и затварање Књижевне колоније.

________

Оснивач и генерални покровитељ Колоније је Град Ниш, организатор је Нишки културни центар, а суорганизатор Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Сарадници у реализацији ове манифестације су: Народна библиотека „Стеван Сремац”, Народни музеј у Нишу, Галерија савремене ликовне уметности и Општина Нишка Бања.

Завршена међународна 33. Књижевна колонија Сићево

Књижевна кретања у недељу 22. септембра означила су завршетак 33. окупљања под сводове задужбине Надежде Петровић у простору Уметничке колоније у Сићеву. Лауреат награде Рамонда сербика за 2024. годину је Перо Зубац, добитник признања Сићевачке визије је Димитрије Миленковић, а Микина чаша припала је Игору Трпческом.

Покренута је тема Колоније: Од Бранка до Бранка – Зачарани круг младалачке лирике и одржан Округли сто: Кримић у књижевности. Учесници су посетили неколико школа и обновили манифестацију Песнички Миљковац – Љуби Станојевићу у част, али и одржали три вечери Књижевних аутопортрета у Народној библиотеци у Нишу. А библиотеци је гост овогодишње колоније, господин Игор Рил, некадашњи главни и одговорни уредник часописа National geographic на српском језику, даривао вредну колекцију америчких издања овог листа.

Међународна 33. Књижевна колонија Сићево је отворена, у уторак 17. септембра, на свечаности којој је пристуствовао градоначелник Ниша, господин Драгослав Павловић, као и више градских званичника Ниша и многобројни љубитељи књижевности.


Отварање 33. Књижевне колоније Сићево – Фото: Игор Станковић

Учесници међународне 33. Књижевне колоније Сићево

Перо Зубац (1945, Невесиње), српски књижевник, новинар и културни радник. Лауреат награде Рамонда сербика за 2024. годину.

Живојин Ракочевић (1964, Морача), српски новинар, писац и културни радник, познат по свом дугогодишњем активизму и залагању за очување српске културе на Косову и Метохији.

Бојан Васић (1985, Банатско Ново Село), српски песник и књижевни критичар. Између осталог, лауреат Награде Бранко Миљковић

Витомирка Требовац (1980, Нови Сад), српска песникиња и уредница. Активна у књижевном и културном животу Новог Сада, где ради као уредница и организаторка у књижари и издавачком центру Булевар Букс.

Урош Димитријевић (1991, Ниш), српски књижевник и новинар. Лауреат награде Политикиног забавника за најбољи роман за младе 2023. године

Александар Лукић (1957, Мишљеновац), српски песник, есејиста, уредник и издавач. Лауреат између осталог Бранкове награде, награде Милан Ракић и Драинчеве награде.

Милица Снива (1986, Београд), псеудоним Милице Марковић, српске књижевнице. На репертоару Атељеа 212 представа по њеном роману Симптоми.

Игор Трпчески (1974, Прилеп), македонски драмски уметник и песник. Оснивач Удужење грађана Театарска Работилница Прилеп.

Марко Поропатић (1984, Београд), српски песник. Лауреат награде Милутин Бојић.

Стефан Марковић (1988, Лесковац) српски новинар и писац. Његов дебитантски роман Покојник другог реда (Лагуна, 2022) освојио је књижевну награду Мирослав Јосић Вишњић.

ТЕМА КОЛОНИЈЕ: Од Бранка до Бранка – Зачарани круг младалачке лирике

Модератор: др Александар Костадиновић

Са становишта културе памћења, чак ни у индивидуалној равни ми не меморишемо сваку појединачну ствар која нам се икада догодила, због чега је и колективно памћење тако уређено да мапира догађаје и личности из прошлости, који су са становишта одређеног друштва вредни меморисања, а књижевни јубилеји једно су од институционалних оруђа у те сврхе.

Ове године навршава се двеста година од рођења Бранка Радичевића (1824–1853) и деведесет година од рођења Бранка Миљковића (1934-1961), што је добар повод да изнова посветимо пажњу књижевном опусу двојице песника, њиховом књижевноисторијском значају и рецепцији данас. Иако је реч о случајном укрштају датума, упоредно сагледавање њихових књижевних и животних судбина откриће више аналогија него што би се у први мах очекивало, пре свега у домену историје деловања.

Појава, вредност и утицај двојице песника имале су карактер „књижевне експлозије чији одјеци у српској култури и данас не престају”, како је то примећено поводом једног од њих. Обојица су творци прекретничких књига које су значајно преусмериле потоње токове српског песништва. И један и други су инспиративне подстицаје тражили у сувременом европском песништву и домаћој књижевној традицији, успешно остваривши креолизацију древног песничког наслеђа и актуелних поетских тражења.

Смрт, која тако рано опседа стихове обојице, окончаће њихове песничке каријере пре навршене тридесете године, што ће тумачима увек и изнова наметати хипотетички наратив о могућим даљем развоју њиховог стварања и о неоствареним дометима.

Убрзо након њихових смрти развио се својеврстан „мит о песнику” и подражавлачки култ, који се огледао у епигонском рециклирању маркантних обележја њихових поетика, за шта је још Лаза Костић сковао израз „бранкоманија”, сасвим оправдан и примерен у оба случаја.

Из свих ових, али и бројних непоменутих разлога предлажемо неке од оквирних тема нашег разговора поводом двоструког јубилеја: друштвена улога и значај песништва некад и данас, тема смрти у песништву Бранка Радичевића и Бранка Миљковића, народно стваралштво и савремене поетска пракса, (не)превазиђени усуд „младалаштва” српске лирике, значење и развој мотива мртве драге у српском песништву.


Кадрови са разговора: Тема колоније

ОКРУГЛИ СТО: Кримић у књижевности

Модератор: др Дејан Милутиновић

Разговор се водио кроз неколико тематских кругова. Време излагања по кругу било је пет до десет минута. Након сваког круга следила је дискусија у којој се, без временског ограничења, полемисало о поменутим проблемима.

Из теоријског и/или практичног искуства било је речи о следећим темама:

 – О жанру кримија/детективике (теорија, историја, пракса)

 – однос кримија/детективике према другим жанровима (хорору, фантастици, акционом, ратном, вестерну и сл.)

 – Стварности, историја и фикција vs крими/детективика

 – Крими/детективика у доба вештачке интелигенције

 – Закључне напомене: стваралачки однос учесника према жанру.



Учесници Округлог стола: Вања Булић, Бранислав Јанковић, Ђорђе Бајић, Ања Мијовић, Душан Цицвара, Зоран Јанковић, Срђан Савић, Дејан Дабић и др Дејан Милутиновић.


ПРОЧИТАЈ ЈОШ

Димитрију Миленковићу уручено признање Сићевачке визије
Данијела Костадиновић: О ПЕСНИКУ ДЕЧЈЕ ДУШЕ, ЉУБАВИ, ЖЕНЕ И СНОВИДНИХ ВИЗИЈА