Међународна 34. Књижевна колонија Сићево, одржана од 16. до 21. септембра 2025. године, још једном је потврдила да са правом носи епитет једне од најзначајнијих културних манифестација у овом делу Европе. Уместо пуке размене речи, програм је и овога пута показао висок степен усклађености теме, учесника и књижевно-историјских повода.
Свечано отварање обележила је додела престижне „Рамонде сербике” песникињи, драмској списатељици и професорки Милени Марковић, док су признања „Сићевачке визије” и „Микина чаша” припала Горану Станковићу и Милораду Дурутовићу. Избор лауреата потврдио је да Колонија прати централне токове српске књижевности, али не заборавља ни снагу локалних и регионалних средина.
Овогодишња тема „Свака књижевност је међуратна” показала се као изузетно плодна за разговор о савременим друштвеним кризама и улози уметности у њима. Разговор у Нишком културном центру није остао на теоријским разматрањима, већ је отворио простор за поетичке и критичке ставове, наглашавајући да управо нестабилна времена изнедре трајне књижевне вредности.
Обележавања јубилеја Стевана Сремца и Станислава Винавера била су још један снажан ослонац овогодишњег програма. Професори Горан Максимовић и Гојко Тешић својим излагањима уоквирили су две годишњице као важне подсетнике на разноврсност српске књижевне традиције – од реализма и анегдотског стила Сремца до авангардног језичког експеримента Винавера.
Серија књижевних аутопортрета омогућила је публици да упозна стваралаштво учесника Драгане В. Тодоресков, Милорада Дурутовића, Драгослава Дедовића, Амара Личине, Јадранке Миленковић, Емсуре Хамзић, Ђорђо Сладоја, Дамира Јоцића, Срђана Ристића, Љиљане Марковић и Милоша Петковића. Од исповедних тонова до критички ангажованих исказа, ови сусрети показали су ширину савремене српске поезије и прозе.
Посебно је обележен и програм „Памћење града”, посвећен недавно преминулим нишким интелектуалцима – Димитрију Миленковићу и Недељку Богдановићу.
Завршни сусрети у Миљковцу и Видришту заокружили су Колонију у духу њеног оснивача др Мике Игњатовића – као простор где се локално и међународно, књижевност и амбијент, теорија и пракса сусрећу у природном јединству. Музички део затварања, „Тамбурашки бал” Љубомира Живкова, актуелног лауреата награде „Стеван Сремац”, показао се као више од свечаног додатка, као дубоко промишљено повезивање књижевне и музичке традиције у амбијенту Сићева.
Колонија је и овога пута потврдила да није тек календар догађаја, већ извориште идеја и подсећање да културни живот добија пуноћу тек кад се суочи са изазовима времена и потрагом за новим визијама.