Књижевна кретања у недељу 22. септембра означила су завршетак 33. окупљања под сводове задужбине Надежде Петровић у простору Уметничке колоније у Сићеву. Лауреат награде Рамонда сербика за 2024. годину је Перо Зубац, добитник признања Сићевачке визије је Димитрије Миленковић, а Микина чаша припала је Игору Трпческом.
Покренута је тема Колоније: Од Бранка до Бранка – Зачарани круг младалачке лирике и одржан Округли сто: Кримић у књижевности. Учесници су посетили неколико школа и обновили манифестацију Песнички Миљковац – Љуби Станојевићу у част, али и одржали три вечери Књижевних аутопортрета у Народној библиотеци у Нишу. А библиотеци је гост овогодишње колоније, господин Игор Рил, некадашњи главни и одговорни уредник часописа National geographic на српском језику, даривао вредну колекцију америчких издања овог листа.
Међународна 33. Књижевна колонија Сићево је отворена, у уторак 17. септембра, на свечаности којој је пристуствовао градоначелник Ниша, господин Драгослав Павловић, као и више градских званичника Ниша и многобројни љубитељи књижевности.
Учесници међународне 33. Књижевне колоније Сићево
Перо Зубац (1945, Невесиње), српски књижевник, новинар и културни радник. Лауреат награде Рамонда сербика за 2024. годину.
Живојин Ракочевић (1964, Морача), српски новинар, писац и културни радник, познат по свом дугогодишњем активизму и залагању за очување српске културе на Косову и Метохији.
Бојан Васић (1985, Банатско Ново Село), српски песник и књижевни критичар. Између осталог, лауреат Награде Бранко Миљковић
Витомирка Требовац (1980, Нови Сад), српска песникиња и уредница. Активна у књижевном и културном животу Новог Сада, где ради као уредница и организаторка у књижари и издавачком центру Булевар Букс.
Урош Димитријевић (1991, Ниш), српски књижевник и новинар. Лауреат награде Политикиног забавника за најбољи роман за младе 2023. године
Александар Лукић (1957, Мишљеновац), српски песник, есејиста, уредник и издавач. Лауреат између осталог Бранкове награде, награде Милан Ракић и Драинчеве награде.
Милица Снива (1986, Београд), псеудоним Милице Марковић, српске књижевнице. На репертоару Атељеа 212 представа по њеном роману Симптоми.
Игор Трпчески (1974, Прилеп), македонски драмски уметник и песник. Оснивач Удужење грађана Театарска Работилница Прилеп.
Марко Поропатић (1984, Београд), српски песник. Лауреат награде Милутин Бојић.
Стефан Марковић (1988, Лесковац) српски новинар и писац. Његов дебитантски роман Покојник другог реда (Лагуна, 2022) освојио је књижевну награду Мирослав Јосић Вишњић.
ТЕМА КОЛОНИЈЕ: Од Бранка до Бранка – Зачарани круг младалачке лирике
Модератор: др Александар Костадиновић
Са становишта културе памћења, чак ни у индивидуалној равни ми не меморишемо сваку појединачну ствар која нам се икада догодила, због чега је и колективно памћење тако уређено да мапира догађаје и личности из прошлости, који су са становишта одређеног друштва вредни меморисања, а књижевни јубилеји једно су од институционалних оруђа у те сврхе.
Ове године навршава се двеста година од рођења Бранка Радичевића (1824–1853) и деведесет година од рођења Бранка Миљковића (1934-1961), што је добар повод да изнова посветимо пажњу књижевном опусу двојице песника, њиховом књижевноисторијском значају и рецепцији данас. Иако је реч о случајном укрштају датума, упоредно сагледавање њихових књижевних и животних судбина откриће више аналогија него што би се у први мах очекивало, пре свега у домену историје деловања.
Појава, вредност и утицај двојице песника имале су карактер „књижевне експлозије чији одјеци у српској култури и данас не престају”, како је то примећено поводом једног од њих. Обојица су творци прекретничких књига које су значајно преусмериле потоње токове српског песништва. И један и други су инспиративне подстицаје тражили у сувременом европском песништву и домаћој књижевној традицији, успешно остваривши креолизацију древног песничког наслеђа и актуелних поетских тражења.
Смрт, која тако рано опседа стихове обојице, окончаће њихове песничке каријере пре навршене тридесете године, што ће тумачима увек и изнова наметати хипотетички наратив о могућим даљем развоју њиховог стварања и о неоствареним дометима.
Убрзо након њихових смрти развио се својеврстан „мит о песнику” и подражавлачки култ, који се огледао у епигонском рециклирању маркантних обележја њихових поетика, за шта је још Лаза Костић сковао израз „бранкоманија”, сасвим оправдан и примерен у оба случаја.
Из свих ових, али и бројних непоменутих разлога предлажемо неке од оквирних тема нашег разговора поводом двоструког јубилеја: друштвена улога и значај песништва некад и данас, тема смрти у песништву Бранка Радичевића и Бранка Миљковића, народно стваралштво и савремене поетска пракса, (не)превазиђени усуд „младалаштва” српске лирике, значење и развој мотива мртве драге у српском песништву.
ОКРУГЛИ СТО: Кримић у књижевности
Модератор: др Дејан Милутиновић
Разговор се водио кроз неколико тематских кругова. Време излагања по кругу било је пет до десет минута. Након сваког круга следила је дискусија у којој се, без временског ограничења, полемисало о поменутим проблемима.
Из теоријског и/или практичног искуства било је речи о следећим темама:
– О жанру кримија/детективике (теорија, историја, пракса)
– однос кримија/детективике према другим жанровима (хорору, фантастици, акционом, ратном, вестерну и сл.)
– Стварности, историја и фикција vs крими/детективика
– Крими/детективика у доба вештачке интелигенције
– Закључне напомене: стваралачки однос учесника према жанру.
Учесници Округлог стола: Вања Булић, Бранислав Јанковић, Ђорђе Бајић, Ања Мијовић, Душан Цицвара, Зоран Јанковић, Срђан Савић, Дејан Дабић и др Дејан Милутиновић.
ПРОЧИТАЈ ЈОШ
