Међународна 33. Књижевна колонија Сићево одржаће се од 17. до 22. септембра 2024. у живописним пределима Сићевачке клисуре надомак Ниша. Након завршетка Ликовне колоније, у задужбину „Надежде Петровић” привремено се усељавају књижевници, настављајући дугогодишњу традицију окупљања уметника у Сићеву. Ову манифестацију, под покровитељством Града Ниша и Министарства културе, организује Нишки културни центар у сарадњи са Друштвом књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Уз подршку Општине Нишка Бања и нишких институција културе, Колонија половином септембра постаје место сусрета књижевних стваралаца из Србије и целог света.

Традиционално, Књижевна колонија Сићево додељује књижевну награду Рамонда сербика,за вишегодишње стваралаштво којe је оставило посебан печат у историји савремене српске књижевности. Одлуком жирија, овогодишњи Лауреат награде је Перо Зубац, а у наставку преносимо образложење:

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ РАМОНДА СЕРБИКА ЗА 2024. ГОДИНУ

Жири Књижевне колоније Сићево, у саставу: Зоран Живковић, прошлогодишњи лауреат Награде, Данијела Костадиновић, председник, Александар Костадиновић, члан, на седници одржаној 5. септембра 2024. године, донео је једногласну одлуку да награду Рамонда сербика за 2024. годину за целокупно књижевно дело и допринос српској књижевности и култури додели песнику, прозном и драмском писцу, сценаристи, новинару, књижевном и ликовном критичару,  антологичару, преводиоцу, јавном и културном раднику, Пери Зупцу.

Песник дечје душе, љубави, жене и сновидних визија, луцидни истраживач у непрекидној потрази за стањима духа која се кристалишу у креативни чин,  већ неколико деценија једнако је присутан у књижевности и култури једним посебним и аутентичним гласом израженим у разновидном и богатом опусу, сачињеном од поетских и прозних остварења, критике и есејистике, лирских студија, пародија, великог броја антологија и сценарија за филмове и телевизијске емисије, књига за децу, колумни у дневним листовима и новинама, либрета за балет и оперу, превода и препева са руског, немачког, мађарског, турског, холандског, словеначког и македонског на српски језик.

Због свега наведеног, а имајући у виду досадашњи књижевни, културни и јавни рад Пере Зупца, жири са великим задовољством констатује да је награда Рамонда сербика заслужено припала једном од највећих имена писане речи на нашим просторима.

Награда Рамонда сербика која се додељује од 1995. године биће уручена Пери Зупцу 17. септембра у време одржавања Књижевне колоније у Сићеву.

У Нишу, 5. септембра 2024. године

Жири за доделу награде Рамонда сербика:

Зоран Живковић

Данијела Костадиновић

Александар Костадиновић

БИОГРАФИЈА ПЕРЕ ЗУПЦА:

Перо Зубац је рођен 1945. године у Невесињу. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Лиштици и Зрењанину. Студирао је књижевност југословенских народа на Филозофском факултету у Новом Саду. Члан је Удружења новинара Југославије, Удружења новинара Србије, Удружења књижевника Србије,  Друштва књижевника Војводине и Интернационалног удружења дечјих писаца и илустратора са седиштем у Лос Анђелесу. Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, где се налази и његов легат, редовни је члан Међународне академије природних и хуманитарних наука Кнежева Шчербатових у Москви (МАГЕН), почасни је члан Босанскохерцеговачко-америчке академије наука и умјетности (БХАААС), Словенске академије уметности у Варни (САКУ) и Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ).

Био је уредник студентског листа Индекс, главни и одговорни уредник часописа Поља, уредник загребачке ревије Полет, уредник македонске издавачке куће „Мисла”из Скопља, уредник неколико едиција издавачке куће „Српска књига М” из Руме, уредник часописа Детињство, Витез, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма Радио телевизије Србије, уредник програма програма за децу и младе и координатор Програма за децу Радио телевизије Србије, помоћник главног и одговорног уредника Забавно-рекреативног и спортског програма Радио телевизије Србије, сарадник бројних ревија, часописа и листова. Као новинар писао је колумне за Борбу, Побједу, Недјељу, Полет, Уну, Дневник, Око, Суботичке новине.

Свој уметнички пут започео је песмом Туга као седамнаестогодишњи широкобрешки гимназијалац, објављеној у студентском сарајевском листу Наши дани, да би се већ 1965. године, поемом Мостарске кише, публикованој у загребачком Телеграму,  уписао у ред најбољих лиричара српске љубавне поезије.  Од првих песничких радова и прве књиге Неверморе из 1967. године, штампаној у престижном издању „Прва књига” Матице српске, до данас његова библиографија бележи више од 120 наслова. 

У свет књижевности за децу ступио је 1973. године књигом Хоћу нећу. Више од двадесет збирки поезије и прозе за децу обезбедили су му статус школског писца. Заступљен је у лектири и читанкама у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Поред тога, био је осам година ментор даровитој деци у Центру за таленте Републике Србије.

На његове стихове компоновано је више кантата, соло песама, ораторијума, а сам је написао либрето за балет Бановић Страхиња Стевана Дивјаковића и либрето за оперу Ленка Дунђерска Мирослава Штаткића.

Заједно са Гораном Бабићем, Луком Паљетком и Владимиром Николићем написао је драму Мудбол, која је изведена 1968. године, са Драганом Јерковићем позоришни комад Вратио се Николета, који је изведен 2000. године у Београду. Аутор је и ТВ драме Избацивач, емитоване 1979. године.

Био је први директор уметничке манифестације Бранково коло (1972), уредник популарних серијала за децу Музички тобоган и Фазони и форе, као и уредник популарне серије класичне музике Хармонија сфера.

Аутор је сценарија за осам документарних филмова и сценарија за документарни филм о Јовану Јовановићу Змају, родоначелнику српске књижевности за децу.

Добитник је свих значајних српских и југословенских награда.