Књижевна кретања у недељу 22. септембра означила су завршетак 33. окупљања под сводове задужбине Надежде Петровић у простору Уметничке колоније у Сићеву. Лауреат награде Рамонда сербика за 2024. годину је Перо Зубац, добитник признања Сићевачке визије је Димитрије Миленковић, а Микина чаша припала је Игору Трпческом.

Покренута је тема Колоније: Од Бранка до Бранка – Зачарани круг младалачке лирике и одржан Округли сто: Кримић у књижевности. Учесници су посетили неколико школа и обновили манифестацију Песнички Миљковац – Љуби Станојевићу у част, али и одржали три вечери Књижевних аутопортрета у Народној библиотеци у Нишу. А библиотеци је гост овогодишње колоније, господин Игор Рил, некадашњи главни и одговорни уредник часописа National geographic на српском језику, даривао вредну колекцију америчких издања овог листа.

Међународна 33. Књижевна колонија Сићево је отворена, у уторак 17. септембра, на свечаности којој је пристуствовао градоначелник Ниша, господин Драгослав Павловић, као и више градских званичника Ниша и многобројни љубитељи књижевности.

Учесници међународне 33. Књижевне колоније Сићево

Перо Зубац (1945, Невесиње), српски књижевник, новинар и културни радник. Лауреат награде Рамонда сербика за 2024. годину.

Живојин Ракочевић (1964, Морача), српски новинар, писац и културни радник, познат по свом дугогодишњем активизму и залагању за очување српске културе на Косову и Метохији.

Бојан Васић (1985, Банатско Ново Село), српски песник и књижевни критичар. Између осталог, лауреат Награде Бранко Миљковић

Витомирка Требовац (1980, Нови Сад), српска песникиња и уредница. Активна у књижевном и културном животу Новог Сада, где ради као уредница и организаторка у књижари и издавачком центру Булевар Букс.

Урош Димитријевић (1991, Ниш), српски књижевник и новинар. Лауреат награде Политикиног забавника за најбољи роман за младе 2023. године

Александар Лукић (1957, Мишљеновац), српски песник, есејиста, уредник и издавач. Лауреат између осталог Бранкове награде, награде Милан Ракић и Драинчеве награде.

Милица Снива (1986, Београд), псеудоним Милице Марковић, српске књижевнице. На репертоару Атељеа 212 представа по њеном роману Симптоми.

Игор Трпчески (1974, Прилеп), македонски драмски уметник и песник. Оснивач Удужење грађана Театарска Работилница Прилеп.

Марко Поропатић (1984, Београд), српски песник. Лауреат награде Милутин Бојић.

Стефан Марковић (1988, Лесковац) српски новинар и писац. Његов дебитантски роман Покојник другог реда (Лагуна, 2022) освојио је књижевну награду Мирослав Јосић Вишњић.

ТЕМА КОЛОНИЈЕ: Од Бранка до Бранка – Зачарани круг младалачке лирике

Модератор: др Александар Костадиновић

Са становишта културе памћења, чак ни у индивидуалној равни ми не меморишемо сваку појединачну ствар која нам се икада догодила, због чега је и колективно памћење тако уређено да мапира догађаје и личности из прошлости, који су са становишта одређеног друштва вредни меморисања, а књижевни јубилеји једно су од институционалних оруђа у те сврхе.

Ове године навршава се двеста година од рођења Бранка Радичевића (1824–1853) и деведесет година од рођења Бранка Миљковића (1934-1961), што је добар повод да изнова посветимо пажњу књижевном опусу двојице песника, њиховом књижевноисторијском значају и рецепцији данас. Иако је реч о случајном укрштају датума, упоредно сагледавање њихових књижевних и животних судбина откриће више аналогија него што би се у први мах очекивало, пре свега у домену историје деловања.

Појава, вредност и утицај двојице песника имале су карактер „књижевне експлозије чији одјеци у српској култури и данас не престају”, како је то примећено поводом једног од њих. Обојица су творци прекретничких књига које су значајно преусмериле потоње токове српског песништва. И један и други су инспиративне подстицаје тражили у сувременом европском песништву и домаћој књижевној традицији, успешно остваривши креолизацију древног песничког наслеђа и актуелних поетских тражења.

Смрт, која тако рано опседа стихове обојице, окончаће њихове песничке каријере пре навршене тридесете године, што ће тумачима увек и изнова наметати хипотетички наратив о могућим даљем развоју њиховог стварања и о неоствареним дометима.

Убрзо након њихових смрти развио се својеврстан „мит о песнику” и подражавлачки култ, који се огледао у епигонском рециклирању маркантних обележја њихових поетика, за шта је још Лаза Костић сковао израз „бранкоманија”, сасвим оправдан и примерен у оба случаја.

Из свих ових, али и бројних непоменутих разлога предлажемо неке од оквирних тема нашег разговора поводом двоструког јубилеја: друштвена улога и значај песништва некад и данас, тема смрти у песништву Бранка Радичевића и Бранка Миљковића, народно стваралштво и савремене поетска пракса, (не)превазиђени усуд „младалаштва” српске лирике, значење и развој мотива мртве драге у српском песништву.

ОКРУГЛИ СТО: Кримић у књижевности

Модератор: др Дејан Милутиновић

Разговор се водио кроз неколико тематских кругова. Време излагања по кругу било је пет до десет минута. Након сваког круга следила је дискусија у којој се, без временског ограничења, полемисало о поменутим проблемима.

Из теоријског и/или практичног искуства било је речи о следећим темама:

 – О жанру кримија/детективике (теорија, историја, пракса)

 – однос кримија/детективике према другим жанровима (хорору, фантастици, акционом, ратном, вестерну и сл.)

 – Стварности, историја и фикција vs крими/детективика

 – Крими/детективика у доба вештачке интелигенције

 – Закључне напомене: стваралачки однос учесника према жанру.

Учесници Округлог стола: Вања Булић, Бранислав Јанковић, Ђорђе Бајић, Ања Мијовић, Душан Цицвара, Зоран Јанковић, Срђан Савић, Дејан Дабић и др Дејан Милутиновић.

ПРОЧИТАЈ ЈОШ

Међународна 33. Књижевна колонија Сићево одржаће се од 17. до 22. септембра 2024. у живописним пределима Сићевачке клисуре надомак Ниша. Након завршетка Ликовне колоније, у задужбину „Надежде Петровић” привремено се усељавају књижевници, настављајући дугогодишњу традицију окупљања уметника у Сићеву. Ову манифестацију, под покровитељством Града Ниша и Министарства културе, организује Нишки културни центар у сарадњи са Друштвом књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Уз подршку Општине Нишка Бања и нишких институција културе, Колонија половином септембра постаје место сусрета књижевних стваралаца из Србије и целог света.

Традиционално, Књижевна колонија Сићево додељује књижевну награду Рамонда сербика,за вишегодишње стваралаштво којe је оставило посебан печат у историји савремене српске књижевности. Одлуком жирија, овогодишњи Лауреат награде је Перо Зубац, а у наставку преносимо образложење:

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ РАМОНДА СЕРБИКА ЗА 2024. ГОДИНУ

Жири Књижевне колоније Сићево, у саставу: Зоран Живковић, прошлогодишњи лауреат Награде, Данијела Костадиновић, председник, Александар Костадиновић, члан, на седници одржаној 5. септембра 2024. године, донео је једногласну одлуку да награду Рамонда сербика за 2024. годину за целокупно књижевно дело и допринос српској књижевности и култури додели песнику, прозном и драмском писцу, сценаристи, новинару, књижевном и ликовном критичару,  антологичару, преводиоцу, јавном и културном раднику, Пери Зупцу.

Песник дечје душе, љубави, жене и сновидних визија, луцидни истраживач у непрекидној потрази за стањима духа која се кристалишу у креативни чин,  већ неколико деценија једнако је присутан у књижевности и култури једним посебним и аутентичним гласом израженим у разновидном и богатом опусу, сачињеном од поетских и прозних остварења, критике и есејистике, лирских студија, пародија, великог броја антологија и сценарија за филмове и телевизијске емисије, књига за децу, колумни у дневним листовима и новинама, либрета за балет и оперу, превода и препева са руског, немачког, мађарског, турског, холандског, словеначког и македонског на српски језик.

Због свега наведеног, а имајући у виду досадашњи књижевни, културни и јавни рад Пере Зупца, жири са великим задовољством констатује да је награда Рамонда сербика заслужено припала једном од највећих имена писане речи на нашим просторима.

Награда Рамонда сербика која се додељује од 1995. године биће уручена Пери Зупцу 17. септембра у време одржавања Књижевне колоније у Сићеву.

У Нишу, 5. септембра 2024. године

Жири за доделу награде Рамонда сербика:

Зоран Живковић

Данијела Костадиновић

Александар Костадиновић

БИОГРАФИЈА ПЕРЕ ЗУПЦА:

Перо Зубац је рођен 1945. године у Невесињу. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Лиштици и Зрењанину. Студирао је књижевност југословенских народа на Филозофском факултету у Новом Саду. Члан је Удружења новинара Југославије, Удружења новинара Србије, Удружења књижевника Србије,  Друштва књижевника Војводине и Интернационалног удружења дечјих писаца и илустратора са седиштем у Лос Анђелесу. Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, где се налази и његов легат, редовни је члан Међународне академије природних и хуманитарних наука Кнежева Шчербатових у Москви (МАГЕН), почасни је члан Босанскохерцеговачко-америчке академије наука и умјетности (БХАААС), Словенске академије уметности у Варни (САКУ) и Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ).

Био је уредник студентског листа Индекс, главни и одговорни уредник часописа Поља, уредник загребачке ревије Полет, уредник македонске издавачке куће „Мисла”из Скопља, уредник неколико едиција издавачке куће „Српска књига М” из Руме, уредник часописа Детињство, Витез, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма Радио телевизије Србије, уредник програма програма за децу и младе и координатор Програма за децу Радио телевизије Србије, помоћник главног и одговорног уредника Забавно-рекреативног и спортског програма Радио телевизије Србије, сарадник бројних ревија, часописа и листова. Као новинар писао је колумне за Борбу, Побједу, Недјељу, Полет, Уну, Дневник, Око, Суботичке новине.

Свој уметнички пут започео је песмом Туга као седамнаестогодишњи широкобрешки гимназијалац, објављеној у студентском сарајевском листу Наши дани, да би се већ 1965. године, поемом Мостарске кише, публикованој у загребачком Телеграму,  уписао у ред најбољих лиричара српске љубавне поезије.  Од првих песничких радова и прве књиге Неверморе из 1967. године, штампаној у престижном издању „Прва књига” Матице српске, до данас његова библиографија бележи више од 120 наслова. 

У свет књижевности за децу ступио је 1973. године књигом Хоћу нећу. Више од двадесет збирки поезије и прозе за децу обезбедили су му статус школског писца. Заступљен је у лектири и читанкама у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Поред тога, био је осам година ментор даровитој деци у Центру за таленте Републике Србије.

На његове стихове компоновано је више кантата, соло песама, ораторијума, а сам је написао либрето за балет Бановић Страхиња Стевана Дивјаковића и либрето за оперу Ленка Дунђерска Мирослава Штаткића.

Заједно са Гораном Бабићем, Луком Паљетком и Владимиром Николићем написао је драму Мудбол, која је изведена 1968. године, са Драганом Јерковићем позоришни комад Вратио се Николета, који је изведен 2000. године у Београду. Аутор је и ТВ драме Избацивач, емитоване 1979. године.

Био је први директор уметничке манифестације Бранково коло (1972), уредник популарних серијала за децу Музички тобоган и Фазони и форе, као и уредник популарне серије класичне музике Хармонија сфера.

Аутор је сценарија за осам документарних филмова и сценарија за документарни филм о Јовану Јовановићу Змају, родоначелнику српске књижевности за децу.

Добитник је свих значајних српских и југословенских награда.